e-bilten Bitef festivala

Po završetku predatave “Kamp” zamolili smo publiku da s nama podeli svoje prve utiske. I ako je tema predstave veoma teška, ovog puta nam je bilo lako da nađemo sagovornike. Glumice, glumci, rediteljke i studenti, predstavi su zamerili dramaturšku pojednostavljenost, ali niko nije poricao talenat i posvećenost ovih autora.

Želimo da znamo I šta vi mislite o tome. Ostavite komentar na našem blogu!

“Ovo je fascinantno. Preciznošću i pravim idejama, može se postići nešto što nismo ni sanjali. Ova predstava je pokazala da troje ljudi može da animira 2000 lutaka, koliko sam čula da ih ima. To je potpuno fascinantno! Baš sam se pitala kako će to da izvedu, ali sam na kraju ostala bez daha. Potpuno su me potresli. Još sam pod utiskom. Vidite da koncept nije bitan u smislu kako ćete nešto prikazati, bitno je da će to ostaviti utisak i da će nam na pravi način reći sve ono što smo možda negde potisnuli ili što ne želimo da izvlačimo iz najdubljih, mračnih sećanja. Zamišljam kako bi to bilo na filmu, kako bi to glumac izveo… Ali, ovo je fenomenalno! Jako sam potresena. Čudesni su ovi ljudi, koliko su precizni, kako oni to rade…Animacija je ovde na vrhunskom nivou. Svaka im čast!”

Danica Maksimović, glumica

“Ovo je jedna potresna tema i to je ono što svi znamo. Zadivljena sam veštinom i načinom na koji su nam ponovo skrenuli pažnju na toliko puta prostudiranu i temu. U ovoj predstavi sam više fascinirana tim načinom nego, bilo čim drugim… Eh, sada će to zvučati možda laički, ali nisam osetila emociju. Ja volim igru. Možda sam malo staromodna po tom pitanju. Fali živac na sceni kada gledam ovakve predstave. Možda nisam najboja publika za ovakvu vrstu pozorišta, ali veoma poštujem studioznost koja se vidi kada ovo gledaš.”

Danijela Vranješ , glumica

“Nisam baš  preuzbuđena s obzirom na to da je tema izrazito uzbudljiva i potresna. Ne mogu da kažem kako me je ova predstava uzbudila.  Na ovu temu, gledala sam i filmove i čitala pisanu reč, koja me je mnogo više emotivno dodirnula. Ovde se jedino divim toj gomili lutkica i svega što su sa njima uradili. To je stvarno lepo, ali me je ostavilo ravnodušnom. Žao mi je da posle takve teme ostanem ravnodušna.”

Vanja Ejdus,  glumica

“Čini mi se kao dosta posvećen teatar, teatar kome se treba posvetiti. Ja sam impresioniran njihovim trudom oko svega: pravljenja scenografije, smišljanja priče, montaže. Impresionira predstava na svim nivoima. Samo što u jednom trenutku ta kolektivna žrtva, ta kolektivna tragedija, počinje da biva monotona. Da li zbog toga što smo videli toliko toga o Holokaustu ili zato što je činjenica da kolektivna smrt ima manju težinu od individualne, pojedinačne. Kada je u jednom trenutku predstave jedan lik bio žrtva, to je imalo nekako jači efekat. Mislim da u narativnom toku predstava na momente pada, ali u svakom slučaju jako tačna za Bitef.”

Miloš Anđelković, glumac

“Nerado govorim o predstavi zato što je neskromno uputiti kritiku ljudima koji su ovako posvećeno radili u jednom mediju, mediju lutkarskog teatra, na način na koji je ova predstava koncepualizovana i realizovana. U dramaturškom smislu u ovoj predstavi su ipak odabrana  opšta mesta, i mislim da bi se dosta dobilo izvlačenjem i razmišljanjem o nekim pojedinačnim linijama te priče. Ovako sve ostaje u velikim slikama. To ima svoj kvalitet, ima jednu snagu, kao i korišćenje videa na način koji je za našu redinu inovativan. Ali, ne treba zaboraviti da smo u dva navrata, na Bitefu, videli predstave sa istom temom, koje su uspele tamo gde ovaj teatar još uvek nije.”

Sunčica Milosavljević, rediteljka

“Predstava mi je pre svega zanimljiva zbog toga što su ponudili perspektivu koju  gledalac u pozorištu obično nema. Ta ptičija perspektiva nam daje neki čudan položaj i pogled na stvari koje se tamo dešavaju. Ona nije time manje potresna za nas koji sedimo veliki, izdvojeni, visoko… Vrlo mi je zanimljiv upravo taj položaj koji su dali svakom gledaocu. To mi je bila prva impresija. Bez obzira što su u pitanju te figurice nije ništa manje potresno kada ih obese ili kad ih ubije struja. Izdvojila bih izgled tih lutkica čija lica su sva kao jedno, a opet, svako je različito. Uopšte ne gube na ljudskosti, iako sve vreme znamo da su lutke. Jako je specifična ta distanca koje ima i nema.”

Ana Ilić,  rediteljka

“Iskreno, predstava mi se nije mnogo dopala. Smatram da je dosta didaktička predstava. Nije donela ništa novo, ništa što nismo znali o koncetracionim logorima. Zanimljiv je taj postupak filmske montaže i dopada mi se što ljudi, odnosno glumci predstavljaju nešto nalik na boga ili nekog ko to posmatra izvan i koji utiče na, da kažem: Nemce i Jevreje, odnosno na dobre i zle. Najgore je što je to tako jednostavno podeljen! ”

Tanja Šljivar, studentkinja dramaturgije